Više od polovine dece školskog i predškolskog uzrasta u vlasotinačkoj opštini ima neki od deformiteta kičmenog stuba. Razlozi leže u nedovoljnom i neadekvatnom bavljenju sportom, kao i u vremenu koje se provodi uz telefon, smatra specijalista fizikalne medicine dr Nataša Milosavljević.
„Sala za korektivnu gimnastiku koju smo oformili u okviru Doma zdravlja nastala je iz potrebe da reagujemo na ove poremećaje. Na osnovu sistematskih pregleda i statističkih podataka, od 2017. na ovamo imamo poražavajuće podatke koji pokazuju da skoro 55% školske dece na teritoriji opštine Vlasotince ima neki od vidova deformiteta koji je rešiv uz korektivnu gimnastiku. S obzirom na to da radimo i prevenciju deformiteta kičmenog stuba, grudnog koša i stopala, ustanovili smo da kod 13% dece postoje strukturalni poremećaji kičmenog stuba koji zahtevaju dalje lečenje, nošenje midera, pa i upućivanje u Institut na Banjici – kaže dr Milosavljević.
Ona dodaje da roditelji često ne shvate odmah ozbiljno problem, ali uz priču i podršku počnu da dovode decu redovno na vežbe. U sali za korektivnu gimnastiku radi se u dve smene, individualno ili u manjim grupama. Za korekcijuju deformiteta potrebno je redovno vežbanje u trajanju od šest meseci do godinu dana. Milosavljević navodi da će terapeuti uskoro ići na obuku za primenu nove metode u lečenju skolioze.
Ove edukacije biće jedne od brojnih koje su u poslednje vreme prošli lekari i tehničari vlasotinačkog Doma zdravlja. Pored toga, najsavremeniji uređaji stigli su nedavno i u laboratoriju ove ustanove.
„Ovi uređaji su zlatni standard u laboratorijskim analizama, nešto najsavremenije i najpouzdanije trenutno na tržištu – kaže glavni tehničar u laboratoriji Miroslav Stojanović.
U ovoj službi sada postoji i laboratorijski informacioni sistem, posredstvom koga će rezultati brže da stižu do izabranog lekara. Kupljeni su novi EKG aparati i holteri, a tu je i ultrazvučna sonda za bolesti srca, čija je vrednost milion dinara, od čega su opština i resorno ministavo dali po 50%.
„Nju smo nabavili u sklopu projekta kojim smo prošli kod Ministarstva zdravlja, a koji se tiče unapređenja kvaliteta u lečenju kardiovskularnih bolesnika. To znači da ćemo pozvati na pregled celokupno stanovništvo starori od 35 do 69 godina na EKG pregled i porveru drugih parametara i pokušaćemo da delujemo preventivno. A u populaciji od 19 do 34 godine obuhvatićemo osobe sa rizikom –kaže direktor vlasotinačkog Doma zdravlja Milena Stanković Mitrović.
Vlasotinački Dom zdravlja jedna je od retkih u Srbiji koji nema dugovanja prema radnicima. Na redulisanju dugova radilo se od 2012.godine. Opština je finansirala plate neugovorenim radnicima jer su, kako kaže predsednik opštine Zoran Todorović, objektivno potrebni, a Fond ih ne prepoznaje.
„Slažem se da je potrebna ne jedna sala već Centar za korektivnu gimnastiku, jer su podaci o deformitetima kičme kod dece alarmantni. Lokalna samouprava i u 2020. izdvaja oko 4% budžeta za funkcionisanje Doma zdravlja kako bi sva neophodna zdravstvena nega bila dostupna građanima na celoj teritoriji. Dodatnim angažovanjem osoblja u Službi hitne pomoći uspeli smo da omogućimo da ekipe stignu do svakog pacijenta i ta podrška će se nastaviti – dodao je Todorović.
Donošenjem Plana mreže zdravstvenih ustanova u republici, u slučaju ovdašnjeg Doma zdravlja nije se ništa promenilo u smislu pripajanja drugoj ustanovi – on ostaje i dalje nadležan za pružanje primarne zdravstvene zaštite u opštinama Vlasotince i Crna Trava.