Priča o Evropi, Africi i Americi, koja govori o „ženskom Don Кihotu“, smeštena na prelasku iz 17. u 18. vek, u burno doba kolonijalizma i otkrivanja novih svetova – ovako bi se ukratko mogao okarakterisati roman „Pesma o tri sveta“ autora Vladimira Pištala, jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, koji je večeras promovisan u Leskovačkom kulturnom centru.
Glavna junakinja Ozana potiče iz Perasta, koji je u vremenu kada se odvija radnja ovog romana bio deo Venecije. Kada je imala sedamnaest godina oteta je i dva puta prodata u ropstvo.
„Čitava ta priča o Perastu iz sedamnaestog, početka osamnaestog veka, ispada da je kao „sa druge planete“. Taj osećaj „sa druge planete“ je veoma važan u mom romanu. „Pesma o tri sveta“ je pesma o Evropi, Africi i Americi. Na ta tri kontinenta odlazi naša junakinja, ne voljno, nego su je oteli gusari, pa su je oslobodili Englezi, onda je otimaju Indijanci još jednom, provede neko vreme sa Francuzima, dođe u London.
Jedna žena sa svojom velikom razboritošću i hrabrošću. Ona ima prisustvo duha, pamet ili otvorenost, da poveže sve te stvari u svojoj duši. Kroz njene oči mi vidimo te različite kulturne predele i nekako ih razumemo. Oni za nas imaju smisla“, ističe Pištalo.
Dodaje da je u pitanju vreme „kada se svet povezivao“:
„U stvari, to je ono što se naziva svetski sistem, svet kao jedno mesto, ono što je Crnjanski nazivao sumatraizam. Sumatraizam je ta trosvetnost ili višesvetnost. Ja mislim da smo svi mi na neki način višesvetni. Ovi mladi ljudi koji danas razmišljaju da li će raditi u Irskoj ili Kanadi, to je osećaj koji počinje vrlo rano. To ranije nije bilo. Ljudi su živeli lokalno, išli su deset kilometara od mesta na kome su rođeni. Početak 18. veka je trenutak kada se to menja i to traje do danas.“
Pored autora, učešće je uzeo i književnik Selim Radulović, kao i Nenad Šaponja, književnik, književni kritičar i izdavač, inače direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“.
„Pesma o tri sveta je neobična knjiga za savremeno doba i za našu savremenu književnost zbog ozbiljnosti pristupa jednom neverovatnom vremenu, koje je možda u korenu današnjeg sveta. Neverovatno pustolovni roman, sa jedne strane lako ispričan, a sa druge strane opsežan sa svojim porukama i stilom“, ističe Šaponja.
Inače, za ovaj roman Vladimir Pištalo je 2023. godine dobio nagradu „Beskrajni plavi krug“.
Vladimir Pištalo (Sarajevo, 1960) pisac je poetskih proza „Slikovnica“, „Manifesti“, „Čajevi Marsa / Noći“, zbirki priča „Kraj veka“, „Vitraž u sećanju“, „Priče iz celog sveta“, romana „Milenijum u Beogradu“, „Tesla, portret među maskama“, „Venecija“, „Sunce ovog dana: Pismo Andriću“, kao i knjige eseja „Značenje džokera“.
Autor je dve literarno-biografske knjige: „Aleksandride“, bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele „Korto Malteze“. Dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman objavljen 2008, te priznanja koja nose imena Meše Selimovića, Borisava Stankovića, Todora Manojlovića, Grigorija Božovića, Teodora Pavlovića… Dobio je nagradu „Miloš Đurić” za prevod poezije Čarlsa Simića.