Posle 110 godina istraživanja iskopina izgubljenog carskog grada u podnožju planine Radan, objavljena je monografija „Caričin grad Justinijana prima“ autora Veroljuba Trajkovića. Sa izdavanjem ove knjige i završetkom izgradnje Centra za posetioce krajem marta, počinje sledeća faza, koja podrazumeva da se u naredne tri godine Caričin grad nađe na UNESKO-voj Listi svetske kulturne baštine.
Monografija pod nazivom „Caričin grad Justinijana Prima – Izgubljeni grad u podnožju Radan planine“, na više od 380 stranica, razotkriva tajne jedinstvenog arheološkog lokaliteta, čiji ostaci se nalaze nadomak opštine Lebane. Ona sadrži i istraživanja vrhunskih arheologa, kao što su Vladimir Petković, Aleksandar Derok, Đorđe Mano-Zisi i Vujadin Ivanišević, trenutno vodeći autoritet za Caričin grad i ujedno recenzent monografije.
Kako je istakao autor Veroljub Trajković, za nastajanje ove knjige, presudna je bila 2006. godina, kada je počela realizacija projekta „Zaštita arheološkog i istorijskog lokaliteta Caričin grad“.
Jedan od podnaslova u knjizi je „Buđenje Caričinog grada“, koje objašnjava Trajković, označava buđenje državnih institucija u vezi zaštite i ulaganja u ovaj lokalitet.
Objavljivanje ove knjige poklapa se i sa ulaganjem u visini od skoro 4 miliona evra, koja su opredeljena u sklopu programa „Integralni razvoj opštine Lebane“, za izgradnju Centra za posetioce na arheološkom lokalitetu, ograđivanje Caričinog grada i postavljanje video nadzora.
Pored Ministarstva kulture, Privredne komore Srbije i opštine Lebane, u izdavanju i pripremi monografije, za šta je izdvojeno milion i po dinara, učestvovali su i drugi sponzori.
Inače, izdato je ukupno 500 primeraka monografije „Caričin grad Justinijana prima“, a u najavi je i štampanje dodatnog broja. U narednom periodu, uslediće i njena promocija širom Srbije.
U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika saopšteno je da je formiran Stručni tim za izradu nominacionog dosijea za upis „Arheološkog nalazišta Caričin grad Justinijana Prima“ na UNESKO-vu Listu svetske baštine.
Veoma losa knjiga. Sakupljen materijal sa svih strana. Vecinom je prikazan vec objavljeni materijal, koji autor nije naveo gde je objavljen, gde se nalazi i kome pripada. Moraju se precizno i tacno navoditi izvori odakle su preuzete fotografije i tekstovi, cega u ovoj knjizi nema. Zalosno je sto jedan ovakav lokalitet dobija veoma losu zbirku vec objavljenog materijala.
Majke ti Krle (Vladimire Stojanoviću), zar je moguće da si toliko pokvaren. Ti komentarišeš knjigu i govoriš o nedostacima. Kako Vas bre nije sramota i tebe i Julijanu Pešić da skupite hrabrost i da coveku čestitate na štampanju ovako izuzetne knjige. Pri tom zaboravljate da je ovu knjigu recenzirao akademik Ivanišević, čovek koji Vas je učio šta je arheološki teren, čovek koji je je izbacio prve fotografije predmeta sa Caričinog grada sa Nebojšom Borićem. Cela Srbija hvali knjigu ( RTS-Jutarnji program, Drugi dnevnik, Kulturni dodatak, TV Hram, TV Pink, Radio Beograd drugi program u emisiji Zlatni presek u trajanju od 45 min. gde je dr Ivan Bugarski govorio o knjizi, Prvi program Radio Beeograda-dnevnik, TV Leskovac, TV 4S i dr) zatim (Politika, Večernje novosti, Kurir, Telegraf, Danas, Nova naša reč i dr regionalni i lokalni mediji) osim Vas koji nemate šta da radite pa lupate gluposti. Poješće Vas ta malicioznost. Puni ste zlobe. Da se barem malo razumete u stručnu štampu videli bi ste da su svi kriterijumii zadovoljeni, videli bi ste da su vlasnici autorskog prava navedeni u CIP-u katoligizaciji u zahvalnici gde im se autor zahvaljuje i na kraju u legendama samih fotografija.I na kraju svi su oni dali saglasnost da se fotografije objave. A što se tiče Vašeg podučavanja da se se moraju navesti izvori ili ste slepi ili nemate pojma kako se to radi. Na kraju sve to što navodite može videti u Arheološkom rekognosciranju terena gde ispod fotografija ne postoje legende, niti odakle su preuzete. I na kraju sramota je da držite zbirku po 20 i više godina a da nemati katalog ni vodič zbirke al imate jezik da pljujete po nečemu što cela Srbija i stručna javnost hvali.