Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Mitrovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, koji je mučen i pogubljen zbog širenja hrišćanstva.
Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva. Proglašen je zaštitnikom grada Soluna, a Rusi ga smatraju zaštitnikom Sibira. Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi. I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju.
U našem narodu Mitrovdan je peta pop redu najvećih srpskih slava, krsno ime nekih esnafa i zavetni dan u mnogim mestima. Nekada je Mitrovdan bio poznat i kao dan kada su se hajduci rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali na Đurđevdan sledeće godine. Zato se u narodu kaže: „Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak“.
Navodno se po današnjem vremenu može zajključiti i kakva je zima. Ako danas bude mraza, očekuje nas duga i hladna zima sa mnogo snega.
Prema narodnom verovanju, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju
Smatra se da je vreme posle Mitrovdana varljivo, odnosno da zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato učvrstilo mišljenje da je loša sreća ako se nešto ostavi za posle velikog praznika.