Leskovac – Leskovački azil za pse još od samog ima poteškoća u funkcionisanju, pa zato nikada i nije dobio dozvolu za rad već se vodi kao prihvatilište za pse. Međutim, poslednjih meseci problem je kulminirao jer su izgladneli psi počeli međusobno da se jedu.
U čoporima se vodi prava borba za opstanak. Najslabiji završavaju na najbrutalniji način. Ostali psi iz čopora ih bukvalno izglođu do kostiju. Ovako potresne scene radnici u azilu zatiču sve češće. Kako kažu, problem je u nedostatku hrane.
„Za dve stotine psa imamo jako mlao hrane. Mi im ovde kuvamo svinjsku kožu i mešamo sa hlebom kako bi povećali količinu“ priča za našu Televiziju Marija Petković, radnica prihvatilišta.
Sami radnici su još sinoć postavili snimke rastrgnutih i oglođenih životinja na YouTube -u. OPREZ: snimci su jako iznemirujućeg sadržaja!
[youtuber youtube=’http://www.youtube.com/watch?v=6B1yaqgPcSU’]
[youtuber youtube=’http://www.youtube.com/watch?v=73GHU0qBgsU’]
Ugovore o dopremanju hrane azil u Turekovcu ima sa Leskovačkom bolnicom, Domom učenika i Ustanovom za odrasle i starije.
Dragan Milenković, direktor Komunalca, koji vodi računa o prihvatilištu, tvrdi da se hrana za pse doprema svakodnevno. Međutim, on nije želeo da da nikakav drugi komentar na situaciju koju smo u Turekovcu zatekli.
Radnici u u azilu, koji su svakodnevno sa životinjama, kažu da se hrana doprema tri puta nedeljno: ponedeljkom, sredom i petkom, kao i da nemaju uvida u to kolika se zapravo količina hrane šalje u azil i sumnjaju da veći deo toga završava na nekom drugom mestu.
„Hrana očigledno završava negde na pola puta. Neki od rukovodioca imaju svoje farme svinja. Ne želim da prejudiciram ništa, ali je sve to jako čudno“ kaže Petkovićeva.
U kakvim katastrofalnim uslovima radi azil govori i i to da se ubijene ili preminule životinje bacaju se u jednu jamu iz koje se širi neopisivi smrad. Ona nije natopljena krečom ili posipana peskom pa predstavlja realnu opasnost za širenje zaraze. U prihvatilištu nema ni vode ni struje.
Radnici koji su prigovorili o problemu se sada plaše da će zbog iznošenja ovog problema u javnost dobiti otkaze.
„Ovo više nije azil već mučilište za pse. Svesna sam da ću nakon iznošenja istine najverovatnije dobiti otkaz, ali meni je jako žao ovih životinja“ zaključuje Marija Petković.
Leskovački azil trenutno broji negde oko dve stotine pasa lutalica. Sami radnici azila kažu da su psi još uvek miroljubivi. Međutim, ovakva situacija predstavlja realnu opasnost da životinje postanu krvoločne i počnu da napadaju ljude.