Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Ivanjdan, praznik rođenja svetog Jovana Krstitelja. Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje crkva.
Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, kao i Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje. Crkva više insistira na pokajanju radi večnog života, ali narod se više bavi ovozemaljsklim pitanjima – zdravlja, prijateljstva i ljubavi.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća.
Veruje se da devojke noć uoči Ivanjdana treba da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac, uz pesmu:
“Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka” ili “Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju”.
Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time “ovenčala”.
Današnji praznik Srbi posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu”.