Slučaj hapšenja starijeg muškarca iz Leskovca zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje nad devetogodišnjom devojčicom prošle nedelje uznemirio je javnost. Statistički podaci pokazuju da se poslednjih godina u našoj zemlji povećava broj osoba koje se nalaze na listi osuđenika za dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Broj registrovanih pedofila u Srbiji prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u aprilu ove godine iznosio je 519, što je za oko stotinu ljudi više nego u istom mesecu prošle godine. Naročito zabrinjava podatak da je u većini slučajeva reč o roditeljima koji seksualno zlostavljaju svoju decu.
Stručnjaci ističu da je u osnovi ovog fenomena poremećaj ličnosti, koji uglavnom nastaje zbog traume koju je osoba sa ovakvim sklonostima doživela u periodu od nulte do 16. godine, a koja je zamrzla njen psiho-seksualni razvoj.
-To je takva struktura ličnosti koja teško može da postavlja granice, jer nema superego ili nad-ja, deo koji koči te impulse i vrlo je bitan. Naravno, ne mora da znači da će se ta osoba razvijati u smeru pedofilije, ali su to osobe koje nemaju savest ili autocenzuru- objašnjava u izjavi za našu televiziju Ivajlo Ilijev, poznati psihoterapeut iz Niša.
Osobe koje su pedofili ne moraju nužno biti i oni koji seksualno zlostavljaju maloletnu decu.
-Moramo razlikovati pedofiliju od seksualnog zlostavljanja. Postoje pedofili koji ne vrše zlostavljanje, ali imaju fantazme o tome. Ono što je osobina ovakvih ličnosti je da, iako su potpuno svesni svojih abnormalnih sklonosti, oni ih ne doživljavaju kao poremećaj, već ih racionalizuju i opravdavaju, dok kritički stav izostaje– ističe naš sagovornik, dodajući da je zbog toga veoma teško izlečiti ovaj poremećaj:
Niko neće doći kod psihijatra i priznati da je pedofil. Obično se pokušava sa lečenjem kada to sud nalaže, kada postoji zakonska obaveza.
Nije redak slučaj da su osobe sa ovim poremećajem visokoobrazovane ličnosti koje uživaju ugled u društvu, podseća Ilijev:
Većina njih se socijalno maskiraju, svesni da društvo to ne opravdava. To je mnogo prisutniji fenomen nego što ljudi misle. Treba napomenuti da je pored muške prisutna i ženska pedofilija, iako se o njoj ređe govori.
Da bi roditelji zaštitili dete od bilo koje vrste zlostavljanja, važno je da odnos u porodici bude baziran na poverenju, što često nije slučaj.
Ankete koje smo radili ja i moj tim stručnjaka pokazuju da se deca u većini slučajeva ne poveravaju roditeljima, čak ni prijateljima.
Zbog čega je neko dete došlo u poziciju da bude žrtva ovakvog zlostavljanja, jedno je od pitanja koje treba postaviti u ovakvim situacijama, ističe naš sagovornik, dodajući sledeće:
Neki ljudi će kada ovo čuju pomisliti da ne može porodica biti kriva što je neko dete žrtva pedofilije. Naravno da nije kriva, ali je važno da ovo bude Andrićev znak pored puta da se situacija i iz ovog aspekta posmatra. Da se vidi da li postoji nekakav koncept nerazrešenja u samoj porodici. A kada zagrebemo ispod površine, uvek se u slučaju bilo kakve žrtve ispostavi da je odgovor potvrdan.
Registar pedofila u Srbiji osnovan je 2015. godine na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ili tzv. „Marijinog zakona“.