Grafiti mržnje i kako ih „okrečiti“

Grafiti mrznje

Leskovac – U okviru projekta „Sprovođenje antidiskriminacionih politika“, koji finansira Evropska unija, u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju u Leskovcu održan je okrugli sto o grafitima mržnje.

Organizator aktivnosti je Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, a uvodničar današnjeg okupljanja je naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu profesor doktor Zorica Mršević.

Cilj pokretanja jedne ovakve debate je podizanje svesti nosilaca dužnosti u jedinicama lokalne samouprave o načinima borbe protiv ovog vida govora mržnje i razvoj lokalnih akcionih planova za sprečavanje ovog fenomena.

Ulični grafiti koji sadrže poruke mržnje i pozivaju na nasilje predstavljaju posebnu vrstu nedozvoljenog govora mržnje i mogu biti povod, uzrok ili deo nekih drugih socijalno patoloških ili zakonski nedozvoljenih radnji, destruktivnosti i fizičkih napada.

Grafiti mržnje deo su problema diskriminacije, netolerancije i mržnjom motivisanog nasilja, rečeno je na tribini.

– Mladi su tvorci ružnih grafita. Obično iza njih stoji neko od odraslih od kojih oni očekuju pohvalu za ono što su uradili, kazala je naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu prof. dr Zorica Mršević

S toga pozivi na nasilje ne smeju da se minimalizuju jer ugrožavaju ljudska prava i bezbednost.

Nereagovanje na grafite mržnje doprinosi klimi nekažnjivosti koja otvara prostor za širenje nasilja nad pripadnicima bilo koje manjine i prateće uverenje da ono neće biti kažnjeno, čulo se na današnjoj tribini.