Danas su Cveti, evo koje običaje treba ispoštovati

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, koji se naziva i Cveti. Praznik je ustanovljen u Jerusalimu, krajem četvrtog veka, kao uspomena na poslednju nedelju života sina Božijeg, pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana [slava] sinu Davidovu“.

Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad. Time se ispunilo staro proročanstvo „Evo car krotki ide i jaše na magarici“.

Na Cveti, prema narodnom običaju u Srbiji, dan treba da počne umivanjem vodom u kojoj su na Vrbicu potopljeni cvetovi, da bi ukućani bili zdravi.
Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.

Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. U našoj zemlji na Cvetnu nedelju 1815. godine, Miloš Obrenović je podigao u Takovu Drugi srpski ustanak.

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka. Cveti uvek padaju u nedelju, dan posle Lazareve subote. Ovim velikim praznikom, završava se šesta nedelja Vaskršnjeg posta. Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *