Na današnji dan 1999. godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 3.000 ljudi. Odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Savezna Republika Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija. Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare, na više područja Srbije i Crne Gore. Izvršeno 2.300 vazdušnih udara,a gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.U noći između četvrtka 25. i petka 26. marta bombardovan je Leskovac. Pogođen je magacin sa vojnom municijom u Arapavoj dolini.
12. april 1999. oko 11časova bombardovan je putnički voz na pruzi Beograd-Solun u Grdeličkoj klisuri. Treći i četvrti vagon su potpuno uništeni, dok su lokomotiva i prvi vagon ostali čitavi. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen.Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.
12. maja na Leskovac su ispaljena tri projektila.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.